Zena i ja smo se dogovorili da ove godine nema poklona za Dan zaljubljenih.
Međutim, dok sam se vraćao s posla, od nje mi je stigao SMS da mi je spremila posebno iznenađenje. Kad sam stigao kući, nisam primetio ništa posebno.
Prvo smo malo ćaskali o svemu i svačemu, pa smo zajedno spremili večeru i pojeli je zagrljeni na kauču uz par epizoda oboma omiljene serije koju dugo nismo imali vremena da gledamo…
Pošto se ništa posebno nije dešavalo, par sati kasnije, kad je već došlo vrijeme za spavanje, pitao sam je „Pa, dobro, gdje je to iznenađenje koje si mi obećala?“.
Pružila mi je poklon u velikoj kutiji sa crvenom mašnicom. Iako me je veoma kopkalo šta je u pitanju, riješio sam da pokušam da pogodim: „Da li je to novi mobilni? Neki CD? Knjiga? Igrica? Lampa? Kravata? Neka hrana?“. Ona je samo odmahivala glavom i smiješila se. Nakon niza bezuspješnih pokušaja upitala me je: „Sjećaš li se šta si mi prije neki dan tražio?“. Nakon što sam malo razmislio, rekao sam joj „Jedino što mi pada na pamet jeste da sam te zamolio da ne ostaješ baš svaki dan prekovremeno na poslu i da, kad si kod kuće, ne budeš stalno na telefonu i odgovaraš na mejlove, jer te skoro uopšte ne viđam“.
Čim sam to izgovorio, nasmijala se od uha do uha i rekla da sad mogu da otvorim poklon. U kutiji su se nalazila oba njena telefona, kao i laptop. Ugašeni. Tek tad sam shvatio da sam dobio upravo ono što sam htio. Njenu pažnju. Popodne i veče koje je posvetila samo meni!”.
