Radim kao doktorica i najbolji drug je prije par godina došao kod mene zbog nekih zdravstvenih problema, i igrom slučaja otkrijem da je sterilan (a žena mu je tada bila u četvrtom ili petom mjesecu trudnoće). Mislim se, možda sam pogreijšila, konsultujem još jednog ljekara i on mi potvrdi isto.
Prvo sam se suočila sa njegovom ženom i nadala sam se da postoji logično objašnjenje za sve. Ona mi je ispričala neku tužnu priču i pitala: “Nećeš mu valjda reći?”, na šta sam joj odgovorila da mu kao prijatelj nikada ne bih rekla jer se ne miješam u tuđe brakove, ali kao doktor moja je dužnost da to uradim.
Ne znam kako sam skupila snage da mu kažem, bio je van sebe, odmah je podnio papire za razvod i čim je to bilo gotovo otišao je i nisam ga vidjela ni čula par mjeseci.
Jednog dana je došao kod mene na posao, raspoložen i srećan, zagrlio me je i rekao: “Ti si jedina koja me nikada nije lagala, ti si tu za mene od početka, želim da budeš sa mnom i do kraja” i izvadio prsten. Ostalo je istorija…”
