Zivim u Njemačkoj s mužem, koji je Nijemac. Starija sestra iz Srbije je prije par godina imala problema sa sinom i zamolila me da ga pošalje kod nas na par mjeseci.
Dečko od 20 godina, batalio faks, po cijeli dan igrao igrice, bahatio se.
Moj muž je rekao “neka dođe i ništa ne brini, ja ću sve srediti”. Došao je kod nas, treće veče osjetimo miris mari**ane sa sprata.
Muž ga je izbacio iz kuće na -2, rekao mu da pozvoni ponovo kad bude spreman da poštuje pravila naše kuće.
Izdržao je do 3 ujutru i pozvonio. Moj suprug, doktor prava, uzeo je nedelju dana odmora da ga nauči kako se stavljaju pločice na terasi (svekar mi je bio majstor, naučio je sina). Kopali su danima, on mu je to uredno plaćao, pa od njega zahtevao te iste pare da podmiri troškove svoje hrane.
Sam je sebi morao da sprema obroke, moj muž je nadgledao i učio ga da kuha. Šest mjeseci je bio kod nas, sestri se vratio kao izmijenjeno dijete. Ovih dana završava fakultet, pa će nastaviti master kod nas. Volim mog supruga… “
