Dečko me je zaprosio sa prstenom od 20.000 dinara.
Stvarno mi nije bitna vrijednost prstena, ali me je povrijedilo to što je samo 20 hiljada. Pa on toliko zaradi za 5 minuta. Ovako sam vidjela kako se uopšte se nije potrudio oko mene jer je svratio u zlataru i uzeo prvi s reda.
Moj odgovor je bio – NE
Da me je zaprosio bez prstena pristala bih odmah. . Možete pričati da sam sponzoruša, ali to mogu reći oni koji ne shvataju šta želim reći.
Da nema para kupila bih sama sebi prsten. Jesam li ja luda što skupljam mjesecima pare da bih njemu kupila sat kakav zaslužuje? Jesam li luda da trošim život na nekoga ko potroši više para kada ide nekome na rođendan?
Radije bih bila da nekim ko zarađuje manje od mene, ali da me ceni više nego ovako.
