Imam 28 godina i kćerku od 4. Dečko mi ima 26 i živimo zajedno. Kćerka nije bila planirana, ali jednostavno se desila.
Ja sam htjela da je ostavim kad se rodila, ali on je obećao da će se starati o njoj i da će biti najbolji tata na svijetu.
Obećanje je i održao, pokazao je koliko je divan i nježan. Nikad je nisam prihvatila nešto previše blisko, ali nisam je ni gurala od sebe. Nekako sam bila u fazonu ako je tu, mora da je tu. Primijetila sam da se za tatu mnogo vezala, dok mene ignoriše u svim situacijama.
Sa njim ide u šetnju, spava, gleda crtaće, od njega traži da joj kupuje igračke, samo je on mogao da je uspava i da je nahrani dok je bila beba.
Ja šta god da sam uradila, ignorisala bi me, kao da ne postojim.
Jela bi samo šta joj on napravi i uvijek kad se vrati iz vrtića trči njemu u zagrljaj, dok pored mene prolazi i ništa. Desi se da po 5 dana ne progovorimo ni riječ, nekako imam utisak kao da je stalno ljuta na mene i ne reaguje. Njemu svaki dan kaže da ga voli, i šta je muči meni nikad. “
